ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ
( ТРШИЋ, 6.11.1787 – БЕЧ, 7.02.1864.)

„Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га и умножавамо и украшавамо, дотле живи и народ: може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.

У нашијем је народнијем пјесмама за нас најдрагоцијенија чистота и сладост нашега језика. Кад би књижевници то познавали, онда они не би кварили драгоцјеност свога народа, свој народни језик, него би се трудили научити га из народнијех пјесама.

Ја сам се у писању књига највише о томе старао да би народ српски уз њих себе познао и да би код другијех народа познат постао.“

Ученици „Десанкине“ школе обележили су 8. новембар, Дан рођења Вука Караџића ( разлика од два дана је отуда што је разлика између Јулијанског и Грегоријанскиог календара у то време била 11 дана, а не 13, као данас) , а наставници школе, свој Дан просветних радника. Изложбом радова ученика млађих разреда и литерарне секције старијих разреда, подсетили смо се његовог непроцењивог значаја. Наставници су се пак осврнули на све активности које се успешно реализују током школске године и доприносе неговању српског језика и традиције ( такмичења на Књижевним олимпијадама, такмичења у рецитовању, награде на литерарним конкурсима, посете Сајму књига, библиотекама   и дружење са бројним песницима, посете Тршићу, музејима, манастирима...)

Дан просветних радника је протекао као и сваки дан током године и не само наставне. Сваким даном, максималним трудом, ангажовањем, веома предано и савесно, уз много љубави, стрпљења и ентузијазма, проналазимо најбољи пут и начин да наша деца својим образовањем обезбеђују бољу и лепшу будућност.

Наташа Буљугић