Оног истог дана, када се обележавало два века од рођења Петра Петровића Његоша, 13. новембра 2013. у Београду, "Десанкини" четвртаци су на Студентском тргу краће време посветили овом великану наше прошлости. Сазнали су да је он био владар Црне Горе, владика и писац. Значајна историјска личност  за развој српске књижевности, духовности, науке, културе, просвећености.
Надаље су се ђаци упутили ка Музеју Вука и Доситеја који се налази у самом центру града, Музеј је смештен у здању Прве Велике школе која је почела са радом давне 1808. године, а сам музеј је отворен 1949. год. Ушавши у ову оазу мира и тишине, вођени причом богатом нових сазнања, ученици су доживели дух оног времена.
Сазнали су да је ову школу основао Доситеј Обрадовић који је то учинио за Србију да својим умом и знањем помогне устанак. Био је и први министар просвете.
Образовање је након мале школе, овде, у Великој школи, трајало три године. Ђаци, међу којима је био и Вук, учили су осам предмета: историју свих народа, географију целог света, права(римско), у мањем обиму физику, писма свакојака, рачун, немачки и наравоучителна преподованија. За оно време и почетке развоја науке и образовања код Срба, ово је најзначајнији период у нашој културној историји.
Са великом пажњом, упијајући сваку реч кустоса, ученици су се саживели са Вуковим животом јер су могли да виде његове личне ствари: фес, наочаре, путничку мастионицу, џепни сат, штулу, кошуљу, гусле, пера и држач за пера, бројаницу...Такође и његову прву диплому, дипломе почасног доктора филозофије, почасног грађанина, оригиналне списе, али и Вукову посмртну листу.
У поставци су и оригиналне фотографије његове породице, као и њихови лични предмети. Највећу пажњу привукле су њихове минијатурне играчке направљене од дрвета.
Посету смо завршили одласком у Саборну цркву, у чијој  су порти положене мошти ова два великана.
Надајмо се, да ће након ових нових знања, ђаци са много више пажње и уважавања посматрати слике наших великана који су на зидовима учионица и можда рећи "Они су стварали велика дела на сламарици те Велике школе, а ја сам сада  поносан и достојанствен наследник њихових књижевних драгуља ."

ПР Наташа Буљугић